Hranom do zdravlja

Hrana kao lek
R E N

Za ciscenje krvi,
za izbacivanje kamena i peska iz bubrega,
za znojenje i izbacivanje mokrace,
za bolesti pluca, reume, gihta, kijavice,
za izbacivanje sekreta iz disajnih puteva,
protiv skorbuta

Ren (Cochlearia armoracia L.) je visegodisnja zeljasta biljka, cijom se
domovinom smatraju jugoistocna Evropa i zapadna Azija.
Raste samoniklo, ali se i gaji kao povrtarska kultura.
Upotrebljava se u ishrani, kao zacin i dodatak
jelima, i u medicinske svrhe.
Koristi se svez koren, koji ima ljut miris i ukus, i sveza biljka s cvetovima.
Koren se vadi od juna do novembra a list se bere od maja do oktobra.
Sadrzi vitamin C (ima ga u svezem korenu vise od 100 miligrama kao i u
prolecnim listovima), zatim glikozid, morozin, sinigrin, glutamin,
glukozu, secer, kalijum kiseli sulfat, etericna ulja.
Mladi listovi rena sadrze cak 300-400 miligrama
askorbinske kiseline i oko 14 miligrama karotina.
Koren se moze koristiti preko cele godine: svezinu mu
odrzava vlazni pesak u podrumu, ako se zakopa pravovremeno.
Koren rena se najcesce upotrebljava kao zacin jelima od mesa.
Uz dodatak jogurta, secera ili majoneza mogu se praviti
i drugi dodaci jelima (sosovi i slicno). Od mladih listova prave se
dodaci salata. Utvrdjeno je da sastojci korena rena
sprecavaju razmnozavanje bakterija, da deluju antiskorbuticno
kao i u nizu zdravstvenih problema.
Kao lek najcesce se uzima uz kisela jela, zatim u obliku sirupa,
kuvan u belom vinu ili vodi, zatim kao caj.



REN PROTIV
UPALE SINUSA

Na ringlu sporeta staviti narendanog rena,
prekriti se preko glave peskirom i udisati
isparenja 5-10 minuta. To se cini pred spavanje,
pa se odmah legne pokrivene glave.
Za nekoliko dana bol ce proci, a sinusi ce
poceti da se ciste od gnoja.



SALATE SA RENOM

Posto je ren odlicno sredstvo za ciscenje celog organizma
treba ga koristiti u svakoj prilici.
Za to su pogodne razne salate.
Na primer: napravite zelenu salatu sa mesavinom jogurta i
kisele pavlake i dodajte joj narendani ren i mleveni kim;
krupno narendanom korenu celera u kiseloj pavlaci takodje dodajte
narendanog rena i persunov list; dodajte ga krompir salati...
napravite svoju kombinaciju.



CAJ OD RENA PROTIV
PLUCNIH BOLESTI

Recept je sasvim jednostavan:
10 grama narendanog korena prelije se sa 2 decilitra
kljucale vode i pusti da odstoji nekoliko minuta.
Pije se 2-3 puta dnevno mala solja.



REN PROTIV ASTME

Cetiri supene kasike narendanog rena kuvati lagano
sa soljom jabukovog sirceta.
Kada se ren razmeksa procedimo ga i dobijenoj
kolicini dodamo istu kolicinu meda.
Ovu smesu lagano kuvamo da se zgusne,
pa dodamo ranije skuvani ren i pustimo da se kasa ohladi.
Dobiveni lek se pije ujutru i uvece po jedna kasika.

MEDVEDJI LUK - SREMUS

Drugi nazivi: divlji luk, divlji cešnjak. sremus, srijemus, cremos
Latinski naziv: Allium ursinum. .
Opis biljke: Cvate belim štitastim cvetovima, uzdignutim nad elipticnim, duguljastim listovima intenzivno zelene boje. Protrlja li se bilo koji deo biljke medju prstima, oseti se karakteristicni miris na beli luk.
Listovi medvedjeg luka mogu se upotrebiti kao zdravi dodatak salatama ili varivima, jer su mirisom i ukusom nalik na beli luk. To vredi i za lukovice, koje su belkaste i 2-5 cm dugacke, a kao vrlo pikantan zacin mogu poslužiti i nedozreli plodovi, koji se na biljci javljaju tokom leta. U prolece je ovaj luk najbolji lek koji cisti krv, žuc i jetru od zimskih proizvoda sagorevanja.Kod branja ove biljke potreban je oprez da se ne zameni za otrovnu vrstu – kao mrazovac ili durdjevak, jer im je lišce nalik na lišce medvedjeg luka ! Zato se oslonite na vlastiti nos, jer druge biljke tako ne mirišu.... ,

Lekoviti delovi biljke su mladi proletni listovi koji se beru u aprilu i maju, te podzemne lukovice što se skupljaju u letnim i jesenskim mesecima. Sušenje ove biljke ne dolazi u obzir!
Lekovite preparate valja praviti samo u sezoni, dok su dostupni mladi listovi i socne lukovice.
Terapeutsko delovanje ove biljke jednako je delovanju belog luka, a u obe biljke za to je zaslužna visoka koncentracija etericnih ulja što sadržavaju sumpor (alicin)
Smatra se da povoljno deluje u lecenju arterioskleroze, visokog krvnog pritiska i na niz želucanih i crevnih tegoba , te bolesti jetre. Uzimanje ekstrakta medvedjeg luka pokazalo se korisnim u terapiji mnogih bolesti disajnog sistema (bronhitis, astma i dr.). Delotvoran je lek protiv crevnih parazita kod dece, a stimulise i rad želuca i creva.
Još je poznati prirodoslovac J. Künzle (1857.-1939.) utvrdio: "Kad bi mladi ljudi uzimali divlji luk, cvetali bi kao ruže i razvijali se poput jele na suncu!" Uživate li sveži medvedji luk, sigurno necete mirisati baš kao ruže, ali zato ga možete koristiti u obliku od nekih preparata –tinktura – koja se priprema brzo i jednostavno. Osim toga, u obliku tinkture lekoviti sastojci su pristupacni tokom cele godine.
Uspešno se primenjuje kod hematoma i otvorenih rana koje teško zaceljuju. Pomaže da se lakše izluci višak sluzi iz pluca pa se tako omogucuje iskašljavanje i lakše disanje. Spomenimo i njegovo antibakterijsko delovanje.
TINKTURA:
lukovice medvedjeg luka - oko 250 grama – ocistiti i oprati. U širu staklenku uliti 3-4 prsta rakije komovice jacine 40% i ubacivati jednu po jednu lukovicu, gnjececi je pritom drvenom varjacom. Lukovice biste mogli gnjeciti i van staklenke, ali bi tada celi preparat dobio tamniju , smedjkastu boju, zbog oksidacije zgnjecenih lukovica u dodiru sa vazduhom. Kad su sve lukovice zgnjecene, dobivenu kašu pomocu levka preliti u bocu od tamnog stakla i nadolivati ostatak rakije ( ukupno oko 1 litre).
Pri tom obratite paznju da u boci ostane dovoljno mesta za povremeno mešanje i protresanje. Mešajte drvenim štapicem.
Nakon 14 dana stajanja na sobnoj temperaturi, proces je završen. Sadržaj boce tada treba procediti kroz gazu i držati po mogucnosti u hladnjaku u dobro zatvorenoj boci.
Preporucuje se uzimanje tinkture ujutro i navece po jedna cajna kasicica (10-20 kapi) pomešano sa pola caše mleka ili jogurta. Ukoliko mešate tinkturu sa mlekom, ono ne sme biti vruce!
Ova tinktura koristi kod zakrecenja krvnih žila i kod visokog krvnog pritiska.

www.herbateka.com

MASLACAK
Biljke

Drugi nazivi: .
Latinski naziv: Tarxacum officinale .
Eng - Dandelion


Opis biljke: Maslacak je trajnica koja najcešce raste po travnjacima, livadama, parkovima, te uz staze i živice. Lekovit je i jestiv, jedna je od onih biljaka koju nalazimo svuda. Veoma je korisna biljka za caj, salate, sokove, variva, supe…Kao lekoviti delovi biljke sabiru se koren, list i cvet.U službenoj je upotrebi biljka u cvatu, ili koren sa biljkom, dok se u narodnoj medicini sabiru i cvetovi.
Maslacak pojacava lucenje žuci, deluje kao diuretik, pojacava rad bubrega, cišcenja krvi, pomaže kod lecenja gihta, reumatizma , kožnih ekcema, cireva kod pomanjkanja apetita...

Lekoviti deo biljke: Cveta od marta do maja. Maslacak od aktivnih lekovitih materija sadrži gorke materije, mnogo kalijuma u nadzemnom delu, smole, etericno ulje, 40% inulina u korenu.
Listovi sadrže 16 – 18 % vitamina C, gvozdja oko 3% ,dakle –više nego španac !.Mladi listovi u prolece ukusna su i zdrava osvežavajuca salata, a mogu se skuvati i kao varivo. Da se otkloni gorcina, mlade rozete valja ostaviti u vodi preko noci.

Lekovito delovanje: Maslackov caj moraju piti dijabeticari, a preporucuje se i svaki dan sažvakati 5 do 10 šupljih stabljika. Caj pomaže i u terapiji malookrvnosti, gihta, reume, neredovite menstruacije i žucnih kamenaca.Koren i stabljika sadrže gorku materiju –taraxacin – koji deluje diureticki, a može izazvati prolive i smetnje u srcanom ritmu. No, vidljivi znakovi trovanja nastupaju tek kad se biljka konzumira u velikim kolicinama – narocito gorki stariji delovi biljke. Mladi su listovi potpuno bezopasni..
CAJ:
Caj se priprema najcešce od suvog usitnjenog korena. Jedna kasika korena stavi se u 2 cl vode, kuva na laganoj vatri nekoliko minuta, procedi nakon 15 minuta i pije tokom dana nezasladjeno, ili još bolje, zasladjen pravim domacim medom.Taj caj procišcava organizam, pomaže kod degeneracije hrskavice, podstice znojenje.
Pomaže u borbi protiv debljine i celulita.
Koren se isece na tanke ploške,pa se može jesti sirov na hlebu, sa maslacem. Ipak, bolje ga je skuhati. Ispržen i samleven koren odlicana je zamena za kafu. Mladi i još tvrdi cvetni pupoljci mogu se kiseliti u sircetu i koristiti kao zacin – umesto kapare.

Maslackov sirup ( med )
Tri –cetiri pune šake cvetnih glavica maslacka (sveže) preliti sa 2 litre kipuce vode, i prokuvati. Procediti – da se iz cvetova iskoristi sav lekoviti sok i u još toplo dodati 1,5 kg šecera ili odgovarajucega zasladjivaca, te sok od dva limuna. Ukuvavati na laganoj vatri stalno mešajuci do gustoce sirupa.
Dobijeni sirup se puni u ciste staklenke u kojima se obicno i konzervira voce. Dobijeni sirup jedva se po ukusu razlikuje od meda.
Ovaj sirup jaca i procišcuje organizam, regulise varenje, jaca apetit.
Uzima se po jedna kasika pre svakog obroka. Nakon svake upotrebe, staklenku dobro zatvoriti.

www.herbateka.com
KOPRIVA
Latinski naziv: urtica dioica

Kopriva raste svuda, po obodima suma, na obalama reka i potoka, na zapustenim mestima, pored ograda raste kao korov.
Lekoviti su koren, stablo, list i cvet.
Koren se vadi u prolece i jesen, vrhovi mladih biljaka u prolece, a cela biljka (stabljika i listovi) tokom cele godine, cvet od juna do avgusta.
Bogata je hlorofilom, mineralnim solima (kalcijum, kalijum, fosfor, gvozdje), vitaminom C, B2, karotenom, kao i flavonoidima, triterpenom, sterolom i drugim sastojcima koji imaju pozitivno dejstvo na ljudski organizam.
Zbog gvozdja koje sadrzi treba da je koriste malokrvne osobe.
Takodje je dobra za pospesenje mokrenja, za reumaticne bolesnike, za podsticanje lucenja mleka kod dojilja...
Koren koprive je dobar protiv opadanja kose.

Pored cajeva koji se mogu praviti od same koprive ili u kombinaciji sa drugim lekovitim biljkama, kopriva bi trebalo da se cesce nadje na nasoj trpezi iako ne spada u gajene vrste povrca.
Od koprive se mogu praviti ukusne corbe, pite, moze se dodavati u variva
(corbast pasulj), za omlete i sl.
Vazno je da se ne sme koristiti u svezem stanju, vec samo termicki obradjena.


Corba od kopriva...

sastojci..
200 grama mladih vrhova kopriva
soljica pirinca
2-3 l vode
1 pavlaka
mladi crni luk
2-3 cena belog luka
mlevena paprika
maslac 50 gr
so i biber

koprivu potopiti u slanu vodu i lagano je izgnjeciti, vodu treba promeniti 2-3 puta.
Proprziti sitno iseckan mladi luk na maslacu, dodati zgnjecena cena belog luka, alevu papriku i odmah naliti vodom. Dodati opran pirinac. Kad je pirinac napola kuvan dodati iseckanu koprivu. Zaciniti po ukusu (so, biber, biljni zacin), kuvati jos desetak minuta i na kraju umesati pavlaku i posuti persunom. Ako ne volite pavlaku, moze i bez nje.

KOPRIVA
Latinski naziv: urtica dioica

Kopriva raste svuda, po obodima suma, na obalama reka i potoka, na zapustenim mestima, pored ograda raste kao korov.
Lekoviti su koren, stablo, list i cvet.
Koren se vadi u prolece i jesen, vrhovi mladih biljaka u prolece, a cela biljka (stabljika i listovi) tokom cele godine, cvet od juna do avgusta.
Bogata je hlorofilom, mineralnim solima (kalcijum, kalijum, fosfor, gvozdje), vitaminom C, B2, karotenom, kao i flavonoidima, triterpenom, sterolom i drugim sastojcima koji imaju pozitivno dejstvo na ljudski organizam.
Zbog gvozdja koje sadrzi treba da je koriste malokrvne osobe.
Takodje je dobra za pospesenje mokrenja, za reumaticne bolesnike, za podsticanje lucenja mleka kod dojilja...
Koren koprive je dobar protiv opadanja kose.

Pored cajeva koji se mogu praviti od same koprive ili u kombinaciji sa drugim lekovitim biljkama, kopriva bi trebalo da se cesce nadje na nasoj trpezi iako ne spada u gajene vrste povrca.
Od koprive se mogu praviti ukusne corbe, pite, moze se dodavati u variva
(corbast pasulj), za omlete i sl.
Vazno je da se ne sme koristiti u svezem stanju, vec samo termicki obradjena.


Corba od kopriva...

sastojci..
200 grama mladih vrhova kopriva
soljica pirinca
2-3 l vode
1 pavlaka
mladi crni luk
2-3 cena belog luka
mlevena paprika
maslac 50 gr
so i biber

koprivu potopiti u slanu vodu i lagano je izgnjeciti, vodu treba promeniti 2-3 puta.
Proprziti sitno iseckan mladi luk na maslacu, dodati zgnjecena cena belog luka, alevu papriku i odmah naliti vodom. Dodati opran pirinac. Kad je pirinac napola kuvan dodati iseckanu koprivu. Zaciniti po ukusu (so, biber, biljni zacin), kuvati jos desetak minuta i na kraju umesati pavlaku i posuti persunom. Ako ne volite pavlaku, moze i bez nje.

JABUKA





KRASTAVAC

KROMPIR




BELI LUK



CRNI LUK



SARGAREPA

JAGODE

Sastojci:
-1 kg jagoda
-1,5 kg šecera
Priprema:
Da bi vam jagode pri kuvanju ostale cele potrebno je da im lagano odstranite samo zelene listice, a peteljke da odsecete makazicama. U apoteci kupite boraks prašak i rastvorite ga u hladnoj vodi. Jagode stavite u til ili tanko platno, povežite platno kao džakcic, pa sve potopite u rastvor boraksa da odstoji u njemu 20 minuta. Tada ih izvadite i dobro operite u nekoliko voda i poredjajte na cistu kuhinjsku krpu ili stoljnjak da se suše. Za to vreme šecer prelijte sa toliko vode da se šecer istopi. Stavite šerpu sa šecerom na vatru dok sirup ne provri, smanjite temperaturu te ga skuvajte veoma gusto. Kada ste ukuvali sirup sklonite ga sa vatre i ,jednu po jednu, jagode spustajte u njega. Tada sve vratite na vatru i kuvajte na jakoj vatri da slatko ne izgubi boju, a kad je vec skoro gotovo nacedite u njega jedan limun. Slatko je gotovo kada vam sa varjace kapljice teško padaju. Sklonite slatko sa vatre, skinite penu, pokrijte vlažnom krpom i ostavite da prenoci.



Ovo slatko može se spremiti i na drugi nacin.
Jagode koje ste ocistili na gore naveden nacin, opralci i ocedili, poredjajte na posluzavnik i nacedite po njima sok limuna. Neka jagode u soku odstoje najmanje dva sata da bi se stegle i da se ne bi raskaškale prilikom kuvanja. Gledajte da slatko pocnete spremati predvece. Kada odstoje u limunovom soku jagode složite u šerpu u kojoj se samo kuva slatko (ovo je veoma važno, jer u suprotnom bi slatko lako moglo da vam zagori) i to red šecera, red jagoda dok se kolicine ne utroše. Pokrijte cistom platnenom salvetom i ostavite da prenoci. Sutradan dodajte u šerpu pola caše vode, stavite na jaku vatru i pazite da vam slatko ne zagori. Slatko ce biti kuvano za 10 minuta a sav miris ce ostati u jagodama. Sklonite sa vatre, skinite penu, prekrijte vlažnom krpom i ostavite da se ohladi.

Sipajte slatko u tegle.


Sastojci:
-2 kg jagoda
-2 kg šecera
-limuntus
Priprema:
Jagode operite i prosušite. Slozite ih u šerpu i pospite šecerom pa ostravite da odstoje preko noci. Sutradan kuvajte isprva na manjoj temperaturi a zatim na jacoj vatri. Mešajte da ne zagori i kuvajte dok ne bude dovoljno gusto. Sklonite tad sa vatre, dodajte limuntus, izmešajte i vruce sipajte u zagrejane tegle. Tegle ostavite u mlaku pecnicu dok marmelada ne uhvati pokoricu. Ostavite ih u rerni da prenoce. Sutradan tegle zatvorite i odložite.



Potrebno je:
- 1 kg jagoda, pomorandza, 1 kg secera
- 5 kasika likera od pomorandze po ukusu
Oprati jagode, ocistiti ih i iseci na komadice. Dobro oprati pomorandzu vrelom vodom, ocediti i fino oguliti koru. Voce i secer pomesati u velikoj dubokoj ciniji i ostaviti da stoji pokriveno oko 3-4 sata. Onda dodati smesi isitnjenu koru od pomorandze. Uz neprestano mesanje poceti sa kuvanjem vocne mase, a kada prokuva, krckati oko 5 minuta uz mesanje. Po ukusu dodati liker od pomorandze, skinuti sa sporeta, ostaviti da se ohladi, a onda ponovo kuvari dzem jos 5 minuta. Tegle dobro oprati, zatim ih isprati toplom vodom i ostaviti da se dobro ocede. Sipati dzem i odmah zatvoriti tegle


Sastojci
3 kg jagoda
1,5 kg šecera

Priprema
Jagode ocistiti od peteljki i dobro oprati. Staviti u vecu šerpu i posuti šecerom. Ukoliko ste u stisci s vremenom, možete ih ostaviti da prenoce u frižideru pa kuvati sutradan, a možete kuvati i odmah.

Džem treba lagano da krcka, povremeno ga treba promešati i skinuti penu koja se nakupi. Tegle i poklopce dobro oprati i staviti u rernu da se sterilišu najmanje 1 sat na temperaturi od 100°C. Džem kuvati 1 do 1,5 sat.
Za probu, staviti malo džema na tacnu da se ohladi. Ako se ne razliva, znaci da je kuvan.

Vreo džem sipati u vrele tegle i odmah zatvarati originalnim poklopcima ili povezati celofanom navlaženim alkoholom. Ušuškati ih dobro u vuneno cebe ili perjani jastuk, a može i oboje, i ostaviti da se lagano hladi.
Ukoliko se pridržavate uputstva, konzervans ne treba dodavati, džem se sigurno nece pokvariti.


Sastojci
5 kg jagoda
2-3 l vode
2-3 kg šecera
50 g limuntusa

Priprema
Jagode izgnjeciti, dodati limuntus i vodu i ostaviti da stoje 24 sata.
Sutradan propasirati kroz vecu cediljku ili propustiti kroz sokovnik. Na 1 litar dobijenog soka dodati 0.5 kg šecera. Sok kratko treba prokuvati, skidajuci penu koja se nakupi i sipati u vrele flaše koje ste sterilisali u rerni najmanje 1 sat na temperaturi od 100°C. Flaše dobro ušuškati u perje i ostaviti da se sok lagano hladi.


Potrebno je: pola kile jagoda, 500 g šecera i malo ruma.

Jagode oprati, skinuti peteljke i ostaviti da se osuše. Staviti ih potom u posudu i posuti šecerom. Ostaviti tako da stoje preko noci, da puste sok. Drugi dan ih kuvati 5 minuta, ali ih ne mešati, nego samo posudu protresti. Rupicastom kašikom jagode redati u tegle, a sok još malo dokuvati pa sa rashladenim sokom preliti jagode. Kad se kompot sasvim ohladi, na površinu svake tegle staviti okrugao izrezan komad pergamenta namocen u rumu. Teglu povezati celofanom.
Kilogram jagoda dobro oprati, a zatim ih izgnjeciti i staviti u cistu gazu da se ocedi sav sok. U dobiveni sok sipati 2 kg šecera i kuvati sve dotle da se dobije takva gustina, da kada se stavi malo na tacnu treba da se stvrdne. Topli žele sipati u teglice, povezati celofanom i staviti u ostavu.