Rak svih oblika

Rak svih oblika .

Šta je i kako nastaje






Onome ko nije stručnjak teško je odgovoriti na razumljiv način kako nastaje rak. Za ovo ima više razloga, potrebno je predhodno znanje kako biologije tako i patologije i s tim u vezi i mogućih promena ćelija, koje nastaju pod raznim spoljnim i unutrašnjim uticajima na organizam. Težište problema leži, zapravo, u traženju odgovorana na pitanje zašto jedna normalna ćelija u organizmu prestaje u izvesnom trenutku da bude normalna i uzima oblik i karakter ćelije raka, sa svim njegovim lošim osobinama. To pitanje nalazi se danas u centru svih naučnih istraživanja u oblasti raka. Istraživanja se vrše paralelno eksperimentalnim putem na životinjama i kliničkim putem na ljudima.

Današnja istraživanja sve više ukazuju na to da se u razvoju industrijalizacije kriju mnogi nepoznati elementi koji na čovekov organizam štetno deluju. Utvrđeno da postoji profesionalni rak izazvan nekim od kancerogenih elemenata kojima je radnik izložen. Vrlo je dugačka lista elemenata koji se u životu ljudi javljaju kao kancerogeni, međutim, svi oni u običnom, svakodnevnom životu nisu kancerogene prirode, ali duži dodir sa njima, bilo udisanjem ili delovanjem na kožu, može izazvati oštećenja sa karakterom raka.

Poznato je da ultraljubučasti zraci sunca izazivaju svojim delovanjem rak kože. Ovaj rak se pojavljuje kod ljudi bele rase, i to na nezaštićenim mestima (lice, ruke, leđa, nos),. Ovakve vrste raka često srećemo kod ljudi koji rade u polju, kod pomoraca i drugih.

Razna prirodna ili veštačka zračenja takođe mogu na čovekovom organizmu da izazovu oštećenja koja dovode do pojave raka. Među ove treba pomenuti i rendgenska zračenja, koja pored poznate koristi u medicinskoj analizi, mogu biti i štetna.


Virus raka (karcinom)






Sada se mnogo govori i proučava pitanje odnosa virusa prema nastanku raka. Naučna istraživanja daju osnova da se u buduće mora računati sa činjenicom da virus u proučavanju nastanka raka igra značajnu ulogu, za sad još ne definisanu. Virusna teorija zasniva se na činjenici da je jedan manji broj karcinoma kod životinja upoznat i priznat kao virusni karcinom.

Virusi, golim okom neidljivi, uzročnici su raznih akutnih i hroničnih oboljenja biljnog i životinjskog sveta. Takve viruse (partikule) nije moguće kultivisati izvan žive ćelije, a moguće ih je videti samo elektronskim mikroskopom.

Kod čoveka je u nekim benignim tumorima dojke (fibroadenom) nađen virus. Neki čovekovi tumori kao što su rak dojke, leukemija, limfoganulomatoza, uzimani su kao primer gde bi virus mogao biti kao izazivač bolesti.

Ne bi se moglo prihvatiti, da je svaki rak virusnog porekla, jer je poznato da mnogi fizički i hemijski činioci sigurno sudeluju u njegovom izazivanju.

U svakom slučaju, pitanje virusnog porekla raka je više predmet studioznog i obimnog proučavanja, a rezultati tog istraživanja postaju sve značajniji.

S pitanjem proučavanja udela virusa u nastajanju raka, istaknut je značaj i imunologije u borbi protiv raka. Ova intenzivna ispitivanja imaju veliki značaj, jer bi u slučaju pozitivnih rezultata, postojala mogućnost da se nađe odgovarajuća vakcina za lečenje karcinoma - raka.




Nasleđe i rak






Ovom pitanju je posvećena izuzetna pažnja, jer je od ogromnog značaja da se utvrdi da li za pojavu raka kod neke osobe postoji naslednost ili sklonost kroz generacije.

Mnogi radovi i ankete preduzimani su kako bi se utvrdio nasledni faktor koji bi potpomogao pojavu raka. Međutim do danas nije utvrđeno postojanje takvog faktora.

U izvesnim formama raka, kao kod raka dojke, primećuje se ipak neki nasledni karakter oboljenja, jer se ponekad oboljenje javlja kod babe, majke, ćerke, sestara i unuka. Ankete vršene na velikom broju žena pokazale su da se rak dojke javlja češće kod sestara koje su imale istu vrstu raka nego kod sestara koje su imale rak neke druge vrste.

Druga obimna ispitivanja su pokazala da se oboljenje javlja u familijama i da postoji izvesna porodična predispozicija - sklonost za pojavu oboljenja.

Uprkos svim ovim i drugim zaključcima, do sada nije izvučen zaključak o nekom naslednom faktoru ili opštoj sklonosti prema nastanku raka.