Vegetarijanstvo obuhvata ishranu biljnog porekla, obično bez mesa, jaja, životinjske masti, mleka i mlečnih proizvoda. Vegetarijanci jedu samo biljnu hranu, obično ne piju alkohol i ne puše.
Strogi vegetarijanac se hrani isključivo biljem.
A umereni vegetarijanci se hrane: jajima, sirom, mlekom...
Stroga vegetarijanska ishrana obuhvata samo ishranu biljnog porekla. Sa dadašnjeg stanovišta medicinske nauke isključiva upotreba samo biljne hrane nije preporučljiva, jer ljudski organizam tako funkcioniše da mu je potrebna mešovita ishrana. Svaka jednostrana i dugotrajna dijeta štetna je za organizam.
Značajan nedostatak vegetarijanske ishrane je mala biološka vrednost biljnih belančevina. Smatra se da je neophodno uneti dnevno od 50-100 g belančevina, s tim da je 50% životinjskog porekla.
Vegerarijanci su prinuđeni da unose veće količine hrane, oko 3 kg, dok za želudac preko 2 kg predstavlja opterećenje. Velike količine hrane, dovode do proširenog, mlitavog i spuštenog želuca.
Strogo vegetarijanstvo, zbog svega toga, loše utiče na zdravlje ljudi.